Česti izbori loši za ekonomiju



Nije prošlo ni godinu dana od kako su održani polsednji izbori na teritoriji republike Srbije, a to su bili redovni izbori za predsednika Republike Srbije u aprilu 2017. Iako nije prošlo ni godinu dana od poslednjih izbora u javnosti provejava ideja o izborima, ovoga puta vanrednim parlamentarnim izorima.
Sa pravom se postavlja pitanje da li su nam novi izbori potrebni i kakve koristi bi imali građani od njih kako u političkom tako i u ekonomskom pogledu?

Podsećanja radi poslednji parlamentarni izbori održani su 24. aprila 2016. godine zajedno sa redovnim loklanim izborima u većini opština i gradova u Srbiji. Iako politički nepotrebni, parlamentarni izbori su održani kako bi se zajedno sa lokalnim izborima postigao veći sinergiski efekat kako bi vladajuća koalicija okupljena oko Srpske napredne stranke ostvarila što bolji rezultat u lokalnim sredinama, imajući u vidu da vladajuća stranka u pojedinim opštinama i gradovima, ima izuzetno loše lokalno stranačko rukovodstvo.

Kao što sam pominjao u jednom od predhodnih blogova  https://nikoladragovicpolitikolog.blogspot.rs/2017/11/konstantna-izborna-kampanja-losa-slika.html , da konstantna izborna kampanja šalje lošu sliku o državi, tako i stalno održavanje vanrednih izbora, povlači sa sobom negativne ekonomske konsekvence.

Kao kaže profesor Veselinov: „Sve ekonomske odluke su političke, sve političke odluke su ekonomske.“ Tako i politička odluka, da se svake godine održavaju „neki izbori“ uglavnom vanredni, sadrži u sebi ekonomske posledice.

Niko do sada nije izračunao koliko zaista koštaju izbori, jer pored zvaničnih podataka o troškovima postoje i oni troškovi koji se ne prikazuju. Zvanično se iz budžeta na izbore potroši oko dvadeset milona evra, koji se koriste za štampanje glasačkih listića, za isplatu nadoknada članovima biračkih odbora, nabavku opreme za izbore (kutija, paravana, baterija za UV lampe i slično), zakonsku raspodelu strankama za izbornu kampanju.

Kakvu ekonomsko – političku poruku nam šalju stalni vanredni izbori? Pitanje na koje svaki politički analitičar, politikolog i ekonomista ima drugačije mišljenje, ali jedno je sasvim sigurno. Pored velikih troškova koji proizilaze iz predizbornih, izbornih i postizbornih radnji, konstantni izbori šalju sliku da u zemlji u kojoj se održavaju nema političke stabilnosti, što sa sobom povlači ekonomske polsedice, kao što je zautaljanje i odlazak stranih i domaćih investitora koji bi želeli da ulože svoj novac u nova radna mesta i nove proizvodne kapacitete. Kapital je po prirodi „plašljiv“ i ne ide tamo gde nema političke stabilnosti. I  ako se naši političari  na vlasti hvale da imaju veliku podršku u biračkom telu i samim tim legitimitet da vladaju, stalnim raspisivanjem izbora i „vanrednim stanjem“, izazivaju sumnju kod investitora i na političku stabilnost zemlje navlače sumnju, što usporava ekonomski razvoj.

Našoj državi koja je u veoma teškoj ekonomskoj situaciji, i u kojoj vladajuća strana ima preko 50% podrške birača nisu potrebni još jedni vanredni parlamentarni izbori. Jer raspisivanjem izbora Vlada bi dobila status tehničke Vlade i ne bi mogla da se posveti vođenju svoje politike, već bi se usresredila na vođenje izborne kampanje. Parlament umesto da donosi važne zakone, bio bi raspušten i svi zakoni u proceduri čekali bi neki novi saziv da ih usvoji. Pa bi tako i neke važne ekonomske odluke koje se odnose na bolji život građana morale da sačekaju neku novu Vladu, neke nove poslanike i neko novo vreme. Zato pre bilo kakve odluke o raspisivanju vanrednih izbora, trebaju se sagledati svi aspekti, pa samo onda, ako su oni neophodni i neminovi  tada  raspisati vanredne izbore. Umesto političke borbe potrebno je usresrediti se na ekonomsku borbu za bolji boljitak svih građana.

Коментари