Некада понос данас ругло-Куршумлијска бања



Нема човека у Куршумлији који се  у протеклих пар година није упитао шта ли се то дешава са Куршумлијском бањом? Зашто је једна од најстарих и најуспешних  бања у Србији, и у оној великој Југославији, опустела и подсећа на најгоре сцене из хорор филмова? Не тако давно 2004 године у хотелу „Жубор“  регистровано  103.651 ноћења, што представља апсолутни рекорд бање.
Понос и дика бање, као и  шире околине, рехабилитациони центар „Жубор“ изграђен 1982.године, затворен је 2005. и препуштен пропадању, јер се сви међусобно туже, око власништва над њиме. Он стоји на лековитом бањском ваздуху, чека да поново засија својим сјајем, помаже болеснима и врати живот овој предивној бањи.
„Беше то нешто најбоље што градисмо у оној великој Југославији“ са сетом изговарају вредни градитељи, који су својим знањем, умећем и вредним рукама, градили ово велелепно здање.
Зграде бањских вила, потопљене су лековитим бањским водама, којих у  Куршумлијској бањи има пет различитих минералнх врста, које се по балнеолошким особинама сврставају у неколико најцењенијих у Европи. То је угљенокисела, сулфидна, минерална, хидрокарбонатна натријумског типа, литијумска и флуорна хипертерма.
Нема полтичке странке која није обећавала васкрснуће Куршумлијске бање од 2006., долазили су ту и високи државни функционери и страначки прваци и ништа, а народ се нада, брине и запомаже за помоћ да бања почне са радом.
Предходних дана одлуком Владе Републике Србије проглашен је стечај над рехабилитационим центром „Жубор“, народ забринуто по чаршији пита: „Да ли је то држава дигла руке од нас?“
Мишљења сам да још има спаса за ову најстарију српску бању. Надам се, као и већина мојих суграђана, да ће надлежни органи  наћи разумевања за овај проблем, да ће помоћи у креирању позитивног пословног амбијента како би се пронашли адекватни инвеститори који би уложили свој капитал у реконструкцију „Жубора “, јер овом бањском бисеру потребно је мало, како би поново засијао својим пуним сјајем, јер решавањем овог проблема досадашњи негативни еконосмки развој општине Куршумлије би  се засигурно зауставио и кренуо  узлазном путањом. Зауставила би се миграција становништва, многи млади људи пронашли би посао,  не би напустили огњишта својих предака, школа у бањи, која још увек ради,  била би пуна дечијих осмеха и радости, цела околина осетила би благодети новог живота.
Србија је  у 19. веку била позната због својих лековитих термалних вода и била је једна од најомиљених дестинација у Европи. У развоју здравственог и бањског туризма лежи највећи развојни потенцијал, а ми у Куршумлији имамо три бање које могу бити највећи покретачи развоја наше општине и препорода наших села. Становницима  европских држава је много јефтиније и много интересантније да посете наше бање него бање у Швајцарској.
Морамо гостима наших бања пружити одговарајуће услове, како би нам одлазили   срећни и задовољни са осмехом на лицу, и радо нас поново посећивали , а то не може држава, може само приватни инвеститор, а држава му може помоћи тако што ће му дати одређене пореске олакшице ослободивши га разних непотребних намета у првим годинама пословања.
Зато као млада особа која планира да остане живи и ради у своме родном крају, која воли свој завичај, апелујем на надлежне органе, да преузму одговарајуће мере како би се вратио живот у ову најстарију и најлепшу бању Европе, враћањем живота малим местима враћа се живот Србији! јер није сва срећа у великим градовима, срећа је у своме завичају и на својим њивама.

Коментари