Некада су здравице о славама биле неизоставне. Поред осталих обредних радњи здравице славу чине свечаном и нарочито узвишеном светковином. Здравице слави дају посебан свечани тон, и без њих гозбени део славе сводио би се само на јело и пиће где би се гости вероватно брзо и разишли. Као и народне молитве (славарице), народне песме, славске песме тако је и здравице осмислио и створио народ преносећи их вековима од уста до уста (усмено) све док једном нису записане. Створили су их народни паметари - свезнадари, добри говорници који су углавном остали непознати. Народ их је временом допуњавао, дотеривао и прилагођавао свом времену.  У здравицама се набрајају најискреније жеље за срећу и напредак домаћинства, домаћина и његове фамилије, рођака, кумова, пријатеља, комшија, свих гостију који су дошли, и оних који ће доћи, и све у жељи за напретком и бољитком. У опште гледано, у прошлости код српског народа здравице су се пиле из малих и великих чаша. Из малих чаша се пила ракија а из вели...