Ређајући победе на бојном пољу и ширећи слободарски дух, војници Другог пешадијског пука „Књаз Михаило“, познатог као Гвоздени пук, постали су вечити симбол храбрости и истрајности српског војника. Од Косова, преко епопеје на Брегалници, Сливници, Церу, Колубари и Солуну, до тријумфа у Куманову, на Кајмакчалану, Нишу, Панчеву и Зрењанину, као и јуначког ослобођења Кикинде 20. новембра 1918. године, њихови подвизи оставили су трајан траг у историји. Пуних шест година, ови горштаци су својом несебичном жртвом и изузетним моралом поставили темеље будуће слободне државе.   Због своје оданости, храбрости, поштења и пожртвовања, Краљ Петар I и Српска врховна команда донели су одлуку да управо јунацима из Топлице повере чување најважнијих државних институција. Ова одлука представљала је највиши израз поверења који је држава могла указати својим војницима. По специјалном наређењу Српске врховне команде и краља Петра I Карађорђевића, Други пешадијски пук „Књаз Михаило“ је у децембру 1...

  Када су 17. септембра, по старом календару, или 30. септембра. по новом, одлуку о општој мобилизацији српске војске потписали краљ Петар I Карађорђевић и тадашњи министар војни, ђенерал Радомир Путник, нико није ни слутио да ће један од око стотину пукова, колико је тада бројала српска војска, најбрже мобилисати свој састав.   На југу Србије у Прокупљу, у средишту Топличког округа, на велико изненађење Српске врховне команде, Други пешадијски пук, првог позива, Моравске дивизије „Књаз Михаило“, најбрже је вршио попуно свог војничког кадра.   Како кажу расположиви историјски подаци, Други пешадијски пук „Књаз Михаило“, првог дана мобилисао је 100% официрског кадра, 99,5 % подофицирског кадра и 95% војника. Убрзо је Пук мобилисао целокупан састав од 60 официра и 4.665 подофицира и војника. Уз звуке пуковске песме „Дрино водо хладна“, Пук 7. октобра креће на свој први задатак, да ослободи своју поробљену браћу, која су и даље чамила у ропству.   У првим биткама војниц...

Ређајући победе на бојном пољу пуних 6 година и ширећи слободарски дух од Косова, преко Брегалнице, Сливнице, Цера, Колубаре, Солуна, Куманова, Кајмакчалана, Ниша, Панчева, Зрењанина, припадници  Другог пешадијског пука „Књаз Михаило“, ГВОЗДЕНОГ ПУКА, су  20. новембра 1918. године, ослободили Кикинду.   Показујући своју оданост, храброст, поштење, пожртвовање... доком ослободилачких ратова, Српска Врховна команда донела је одлуку да се јунацима из Топлице повери чување најважнијих државних институција.   По специјалном наређењу Српске врховне команде и Краља Петра И Карађорђевића, Други пешадијски пук „Књаз Михаило“ се у децембру 1918. године премешта у Београд, Београд постаје стални гарнизон Гвозденог пука од 20. децембра 1918. године. Гвоздени јунаци из Топлице добијају важан задатак, да као гардијска јединица обезбеђује Двор, Народну скупштину и министарства.   Топличани као гардијска јединица остају у Београду све до 5. маја 1920. године, када је формирана ...