Иако није узела директно учешће у ослобађању Балкана, Америка је била упозната са свим што је српски народ прошао последњих година рата. Јавност ове земље била је веома наклоњена Србима и разумела је патње кроз које је становништво прошло. Био је Незапамћен случај да се једна држава са Владом, војном командом, војском и добрим делом становништва измести са своје територије и настани у другој држави – изазивао је дивљење америчког становништва. Због свега оног са чиме се једна мала држава на Балкану суочила у XX веку, председник САД Вудро Вилсон учинио је дотадашњи преседан у историји дипломатије, наложио је да се 28. јула 1918. године на Белој кући, на зградама јавних установа и на црквама свих вероисповести у САД истакне српска застава. У поруци америчкој јавности изнео је и разлоге због којих се одлучио на тај гест, можда без преседана у дотадашњој дипломатској историји.   Том приликом председник Вилсон је рекао: „У недељу 28. јула навршава се четврта годишњица од дана кад...