Дан словенске писмености и културе - Дан Ћирила и Методија
Два брата Ћирило (Константин) и Методије, рођена су у Солуну, у дому високог византијског војног и управног вође Лава, 815. године односно 826. године. Старији брат Методије провео је као официр 10 година међу Словенима и тако научио словенски језик.
Методије се по повратку у Грчку замонашио, а мало након тога придружио му се и млађи брат Ћирило. У Цариграду су саставили словенску азбуку (глагољицу) од 38 слова и почели да преводе црквене књиге са грчког на словенски.
Великоморавски кнез Растислав тражио је од византијског цара Михаила учитеље који ће да проповедају хришћанство на народном језику, показало се да су солунска браћа идеална за тај посао.
Са преводима на "народни језик" кренули су у моравско-панонску мисију просветитељско дело међу словенским народима. Ширили су писменост и хришћанство међу Словенима, преводили и друге богослужбене књиге и служили литургију на словенском језику, такође су рукополагали и домаће свештенике.
Ова браћа су тако постали симбол словенске писмености и словенског просветитељства. Као просветитеље словенских народа, црква их истиче као равноапостолне јер је ово било прво освешћивање Словена у историји.
На Папин позив стигли су и у Рим где се Ћирило разболео и умро 869. године. Методије се вратио у Моравију и наставио ширење вере међу Словенима све до смрти 885. године. Његово дело наставили су његови ученици на челу са Светим Климентом и Наумом који су саставили писмо ћирилицу.
Сваки од браће има свој дан, а њихов заједнички празник уведен је на 1.000 година од почетка њихове мисије.
Дан сећања на мисионарство и визионарство браће која су остала упамћена као "словенски апостоли" из времена јединствене хришћанске цркве обележава се и у другим словенским земаљама: Пољској, Чешкој, Словачкој, Русији, Украјини и Северној Македонији.
Коментари
Постави коментар
Hvala! Uskoro će biti objavljeno.