Стеван Бинички пре 146 година ослободио Куршумлију од Турака

Када је српска Влада донела одлуку да се крене у ослобађање српског народа од турске власти и да се држава територијално прошири према Југу, на челу Ибарске дивизије (крушевачке бригаде I и II класе чачанске бригаде), нашао се Стеван Бинички.

Стеван Бинички, википедија

 

 

 

Стеван Бинички рођен је у Мушалуку, у близини Госпића, 20. децембар 1840. године. Школовао се за инжењеријског граничарског техничара - официра у Италији и Аустрији. У аустријској војсци се истиче 1866. године током битке код Кенигреца, у аустријско-пруском рату. 

На позив кнеза Михаила Обреновића, оставио је службу аустријског официра и прелази у Србију. Дошавши у Србију ставља се на располагање Српском кнезу и наставља своју брилијантну војничку каријеру. Успешно је учествовао у више поверљивих мисија, које му је поверио сам Кнез.

Положивши заклетву за српског поданика, 16. априла 1868. године,  примио је српско држављанство и као инжењеријски поручник ступа у српску војску, где је постављен за командира III понтонске чете у селу Јасика код Крушевца.

У Јасици му се, у браку са Маријом, бароницом, фон Рехинген, 27. јула 1872. године рађа син Станислав.

 

Стеван у Јасици и Ђунису остаје до 1874. године, а 1875. године је унапређен у чин капетана II класе и постављен за команданта понтонирског батаљона у Ћуприји.

У I српско-турском рату 1876/77, командујући крушевачким одредом Стеван се посебно истакао у борбама у Јанковој клисури, када је протерао Турке према Блацу и Куршумлији, па је 9. августа 1877. године био унапређен у чин капетана I класе, а 10. септембра у чин мајора.

У боју на Адровцу бива тешко рањен, где је уз помоћ пуковника Рајевског одбијао нападе надмоћних турских снага. Током боја на Кревету извршеним противнападом преотима од Турака одсек Гребун-Рујник. Инжењер мајор постао је 10. септембра, а инжењер потпуковник 10. октобра 1876. године.

У II српско-турском рату Стеван Бинички командује Ибарском дивизијом (крушевачке I бригаде и II класе чачанске бригаде). Ослободио је Прокупље 18. децембра, након ослобађања Прокупља Бинички је формирао куршумлијски одред и кређе у ослобађање Куршумлије, како би донео слободу након 424. године ропства под Турцима, ослобођење трајало је 15-ак дана, након што је у контраофанзиви турска војска поново повратила Куршумлију.

Хафис-паша је из правца Косова и Метохије са 6.000 војника, 4.000 Арнаута и два ескадрона коњице, почетком јануара 1878. године кренуо у правцу Куршумлије. Без озбиљније подршке из позадине, Ибарска дивизија под командом Стевана Биничког, састављена од шест батаљона који су 25. децембра, ослободили Куршумлију, после краћих борби, морао је да се повуче из Куршумлије, на Божић 1878. године и поново су се Турци нашли у Куршумлији али не дуго.

Убрзо након пада Куршумлије Моравски корпус је под командом пуковника Милојка Лешјанина добио је задатак да напредује ка Куршумлији и после освајања турских ровова на Самокову и преко Преполца, избије на Косово. Хафис-паша је своје трупе повукао на линију Самоково–Преполац, где је организовао отпор. Након повлачења према Самокову, јединице Моравске дивизије су без борбе ушле у варош Куршумлију 19. јануара 1878. године. Већ следећи дан започела је најкрвавија битка у II српско . турском рату, "Борба на Самокову."

1883. године Стеван Бинички је унапређен у инжењера пуковника, а 1884. године постављен је за ађутанта краља Милана. Сва три официрска чина добио је у рату, на бојном пољу, напредујући од капетана до пуковника.

Пензионисан је 1891. године као пуковник, али је 1895. године реактивиран и постављен за директора фабрике монопола дувана. Коначно је пензионисан 1900. године, умро је у Београду 1903. године где је и сахрањен.

СЛАВА ЈУНАЦИМА ЗА СЛОБОДУ КУРШУМЛИЈЕ, ЧУВАЈУЋИ СЕЋАЊЕ НА СВОЈУ ПРОШЛОСТ ГРАДИМО БОЉУ БУДУЋНОСТ!

 

 ПРОЧИТАТИ:

Комадант Гвозденог пука инспирација за настанак чувене корачнице "Марш на Дрину"