Редослед здравица на славама у косаничком и горњотопличком крају

Сваки континент, свака држава, сваки народ, сваки регион... има неку своју карактеристику по којој га други препознају. Наш народ воли да каже: „Сто села, сто обичаја“. Сваки део наше земље је особен за себе има своје обичаје и своју традицију.

Једна од главних одлика Српског народа и српског Православља, за коју не зна остали хришћански свет, јесте крсна слава. Има доста обичаја који су везани за крсну славу и свако место има неки свој ритуал о крсној слави.
 
Један од обичаја који је карактеристичан за подручје косаничког и горњотопличког краја, јесте испијање велике чаше ракије (изнад 1 dl) у народну познате као рукатке, велике чаше, рукајчета, треће...

Нико прецизно не зна зашто се у овим крајевима наздравља и пије ракија из велике чаше. Старији људи кажу да је то зато што у овим крајевима шљива добро рађа те се стога наздравља са оним чега највише има, а то је ракија. У другим крајевима се углавном наздравља и пије вино из великих чаша, док се са ракијом наздравља из мале чаше (0,03 dl)

„Велика чаша“ у овом крају има посебан значење и посебан редослед, пре свега на славама.
У својој књизи „Крсна слава у косаничком и горњотопличком крају“, Ранђел Раша Анђелковић је у разговору са Стојаном Ивановићем из села Зебица, записао следећи редослед и назив здравица на крсној слави:

"Прва: за Боже Помози.
Друга: за добри час.
Трећа: за Свете Тројице.
Четврта: за четири ступа јеванђелиста (Матеју, Марка, Луку и Јована).
Пета: за Петозарне мученике (за све оне који су пали за част и људско добро).
Шеста: добродошлица.
Седма: домаћину за здравље.
Осма: за здравље домаћице
Девета: за гостинско здравље.
Десета: за срећна пута и срећна останка.“

Здравице не служе само да гости пију и да се напију већ да се одржи и пригодна беседа.
О беседама на славама уз сваку од ових поменутих девет чаша писаћу у наредном блогу.

Коментари

Постави коментар

Hvala! Uskoro će biti objavljeno.

Популарни постови са овог блога

Куршумлија колевка Светосавља

Слика
  Варош коју красе три реке , Бањска, Косаница и Топлица , п редставља једно од најважнијих историјских и духовних средишта српског народа. У средњем веку, овај крај је био познат као Топлица, назван по изворима топле воде који и данас дарују овом подручју посебан значај.  Управо овде је Стефан Немања, отац Светог Саве, првог српског архиепископа и утемељивача Српске православне цркве, као удеони кнез започео свој велики пут за српску државу, духовност и народ. У тадашњој Топлици, данашњој Куршумлији, као удеони кнез, Стефан Немања је сазидао своје прве задужбине , манастир Пресвете Богородице и манастир Светог Николе. Ови манастири, изграђени у XII веку, између 1159. и 1166. године, постали су симболи српске духовности . државности и културе, остављајући дубок траг у историји и традицији нашег народа. Манастир Светог Николе има посебан значај за српску духовност и државност. Управо у овом манастиру, Свети Сава је 1219. године крстио првог верника Српске православн...
Прикажи све

Краљ Александар се последњи пут обратио народу пре 90 година у Прокупљу

Слика
Мало је познато да се краљ Александар Карађорђевић пре 90 година, 9. септембра 1934. године,  последњи пут обратио народу у Прокупљу, приликом освештавања споменика палим Топличанима у ратовима 1912–1918. године. Обрађање Краља Александра у Прокупљу 9. септембар 1934. Тог 9. септембра 1934. године, краљ Александар је, у пратњи војводе Косте Миловановића-Пећанца, архиепископа пећког, митрополита београдско-карловачког и патријарха српског Варнаве, председника Владе Краљевине Југославије Николе Узуновића и многих других државних званичника и угледних званица, дошао у Прокупље, у центар Топличког округа, да ода почаст и поклони се страдалим Топличанима у ратовима од 1912. до 1918. године, и том приликом открије споменик палим Топличанима.   Према разним списима тога времена сматра се да је то био један од највећих догађаја у ондашњој држав и, где је присуствовало  преко 40.000 људи. Краљ Александар Карађорђевић и Никола Узуновић на откривању споменика Топличаним...
Прикажи све

Европљанин који је волео Куршумлију – др Вилијам Теодор Мелгард

Слика
Не могавши да гледа неправду која се чини једној малој земљи и народу на брдовитом Балкану, млади дански лекар, Вилијам Теодор Мелгард, одлучује да се упути у Србију и да свој допринос у хуманитарном раду. Стигавши у Србију др Мелгард се ставио на располагање српској Врховној команди, која га распоређује за лекара Окружне болнице у Књажевцу, 26. јуна 1915. године и поставља га за управника исте. Након окупације Књажевца др Мелгард се јавља управнику војне болнице у Сокобањи, где наставља своју хуманитарну мисију. Заједно се са српском војском повлачи до Призрена, где је због болести морао да остане. Након кратког боравка у Призрену одлази у Скопље, захваљујући свом страном држављанству Вилијаму су Бугари дозволили да ради у бугарској болници у Скопљу, чак су хтели да га са болницом пошаљу у Бугарску али је он одбио, молио је да га упуте у Србију, што су Бугари и учинили, убрзо се нашао у Нишу, јуна 1916. године у коме остаје до децембра 1918. године. Суочен са тешким положајем Србије н...
Прикажи све