Након сулуде одлуке М ини старства просвете, науке и технолошког развоја, да се куршумли ј ским средњим школама у називу дода "подујевска"   и куршумлијске средње школе гимназија и економска споје са подујевским школама, техничком и гимназијом, и то само неколико дана пре почетка нове  школске године, у Куршумлији вароши на трију река завладао је мук и зебња, разочарење и страх. Свако је имао своје разлоге за бригу: Ученици бивши и садашњи забринули су се у које школе иду, и које су школе завршили, професори јер спајањем куршумлијских школа са подујевским, неки ће постати технолошки вишак и изгубити посао, родитељи јер не знају у којим школама им деца иду и коју школу су уписала. Сви су се надали да је ово само шала и да ће све бити у реду, џабе су се писала писма и тражио пријам у државним институцијама, све је то било безуспешно, али младалачки револуционарни бунт се није предавао. Ученици нису хтели да чекају да им неко са стране мења име школа и намеће ре

Дуго сам размишљао како да започнем овај текст. Како рећи нешто што је давно речено и како каже наш народ „У камен записано“, па ипак одлучих да је можда најбоље започети стиховима песме познатог куршумлијског гуслара Новака Миленковића. …“Ђе је некад престоница била. Ђе Немања прву цркву диже и духовност српску ваздиже, а духовност српску прошири, те Србију с крстом помири. Ђе је вазда од давнашњих дана ово парче немирног Балкана, заливано од крви и плача, било мета разних освајача…“ Обележило се ових дана 850 година од подизања првих Немањиних задужбина у средњовековној Топлици, а данашњој Куршумлији. Многи ће се запитати којег Немање? Да он није можда нека звезда ријалити програма? Или пак можда…??? Беше то онај Немања родоначелник Српске државе и духовности , отац првог српског архиепископа, отац првог српског краља…. Онај Стефан Немања кога су изгледа данас многи заборавили. Нису баш сви заборавили оца српске државе, сетили су га се они који данас жив