Само изборни систем који грађанима даје могућност да одлучују ко ће их заступати може довести до демократичнијег друштва. Прошло је годину дана од конституисања XIV сазива Народне скупштине Републике Србије и уместо највишег законодавног, представничког тела, симбола демократије и воље грађана, имамо шараду функционера који се углавном повинују вољи страначких шефова. Узрок томе је актуелни изборни систем, који не омогућава грађанима да заиста изаберу своје представнике. Политичке партије контролишу процес кандидовања посланика, а самим тим и њихов рад. Да би Народна скупштина заиста била народна, неопходно је што хитније извршити реформу постојећег изборног система. Грађанима, као носиоцима суверенитета, мора се вратити право да сами одлучују ко ће их представљати у Скупштини. Тренутни систем блокираних изборних листа ускраћује бирачима могућност да директно утичу на избор својих представника. Уместо да гласају за појединце који ће их заступати, грађани се приморава...

Избори и изборни систем несумњиво представљају веома значајно питање сваке државе. Монтескје је изборне законе, тј. законе који установљавају право гласа назвао основим законима демократије. Данас, у XXI веку појам представничке демократије је незамисливим без избора. Након обнове вишепатризма у Србији 1990. године, до 2000. године када је институционализован актуелни изборни систем примењивала су се три изборна модела,  двокружни већински, пропорционални са девет великих изборних јединица и пропорционални са 29 малих и изборних јединица средње величине. Од 2000. године посланици Народне скупштине Републике Србије бирају се по пропорционалном изборном систему, са једном изборном јединицом, Д'Онтовом формулом за расподелу мандата, за бираче, затвореним изборним листама.   Овакав изборни систем који се примењује у Србији показао се јако лошим, јер су временом народни представници (посланици и одборници), постали заступници страначких интереса и малобројног страначког руководства...