На данашњи дан, 1198. године, ватопедски монаси Сава и Симеон добили су дозволу византијског цара Алексија III Анђела да на рушевинама старог грчког манастира Хиландариона подигну нови српски манастир ХИЛАНДАР! Том приликом цар је издао повељу којом је манастир дарован српском народу уз речи: „Да буде Србима на поклон вечни.“ До 1200. године, уз помоћ Стефана II Немањића, тадашњег владара Србије, сина Симеоновог и брата Савиног, изграђени су Црква Ваведења Пресвете Богородице, Савин пирг, Симеонова келија и Камбански пирг – звонара. Монах Симеон је након осам месеци проведених у Хиландару, 13. фебруара 1199. године, напустио овај земаљски свет и преселио се у Царство небеско. Његови земни остаци били су једно време сахрањени у Цркви Ваведења Пресвете Богородице, све док их Свети Сава није пренео у Србију како би помирио завађену браћу и да би оснивач српске средњовековне државе почивао у својој отаџбини. На месту његовог првобитног гроба у Хиландару израсла је чувена чудотворна лоза Св...

На данашњи дан, 8. августа 1217. године, крунисан је први српски Краљ Стефан Немањић Првовенчани. Проглас српске краљевине почетком 13. века је догађај високе категорије у националној историји и суштински значи, за то доба, међународно признање Србије као независне државе.   Пре него што је крунисан за Краља, Стефан је на сабору у Расу 1196. године проглашен за Великог жупана, наследивши титулу од оца Стефана Немање, родоначелника династије Немањића. Пре крунисања у повељи коју је издао Хиландару он се потписао као „велики жупан Стефан намесник господин све Српске Земље”.   После крунисања Стефан је у повељама манастирима (Жичи и Свете Богородице на Мљету) потписан као „Стефан, по Божијој милости венчани први краљ све српске земље, Диоклије и Травуније и Далмације и Захумља” и „Стефан, по милости Божјој венчани краљ и самодржац све Српске Земље и Поморја”. Као први од Немањића који је добио краљевски венац, назван је „првовенчани краљ” и из тог средњовековног описа је изведено...

Ко удара тако позно у дубини ноћног мира на капији затворенoj светогорског манастира?   „Већ је прошло тамно вече, и нема се поноћ хвата, седи оци, калуђери, отвор`те ми тешка врата.   Светлости ми душа хоће, а одмора слабе ноге, клонуло је моје тело, уморне су моје ноге - ал` је крепка воља моја, што ме ноћас вама води, да посветим живот роду, отаџбини и слободи. Презрео сам царске дворе, царску круну и порфиру, и сад, ево, светлост тражим у скромноме манастиру.   Отвор`те ми, часни оци, манастирска тешка врата и примите царског сина ко најмлађег свога брата“.   Зашкрипаше тешка врата, а над њима сова прну и с крештањем разви крила и склони се у ноћ црну.   А на прагу храма светог, где се Божје име слави, са буктињом упаљеном, настојник се отац јави. Он буктињу горе диже, изнад своје главе свете, и угледа, чудећи се, безазлено босо дете.   Високо му бледо чело, помршене густе власи, али чело узвишено божанствена мудрост краси. За руку га старац узе, пољуби...

Након добијања аутокефалности Српске цркве 1219. године, тадашњи Први Српски архиепископ Сава успоставио пет епископија Српске православне цркве међу којима је била ТОПЛИЧКА ЕПИСКОПИЈА. За седиште топличког епископа  одабрао је манастир светог Николе, који је саградио његов отац Немања, у периоду између 1159. и 1166. године. Манастир Светог Николе у Куршумлији Управо ту, у манастиру светог Николе у данашњој Куршумлији, Први српски архиепископ Сава одлучио је да 1219. године крсти ПРВОГ верника аутокефалне Српске православне цркве.    Успостављањем Српске патријаршије 1346. године, због изузетног значаја за српску духовност  и државност Топлички епископи су добили почасни назив МИТРОПОЛИТА, све до 1690. године, када Топлички епископ одлази са великом сеобом Срба, са патријархом Арсенијем IV преко Саве и Дунава. Топличка епископија престала је да постоји почетком 18. века, када је ушла у састав Нишке епархије, за време митрополита нишког Јоаникија (1715-1735). Од тада ...