Ређајући победе на бојном пољу и ширећи слободарски дух, војници Другог пешадијског пука „Књаз Михаило“, познатог као Гвоздени пук, постали су вечити симбол храбрости и истрајности српског војника. Од Косова, преко епопеје на Брегалници, Сливници, Церу, Колубари и Солуну, до тријумфа у Куманову, на Кајмакчалану, Нишу, Панчеву и Зрењанину, као и јуначког ослобођења Кикинде 20. новембра 1918. године, њихови подвизи оставили су трајан траг у историји. Пуних шест година, ови горштаци су својом несебичном жртвом и изузетним моралом поставили темеље будуће слободне државе.   Због своје оданости, храбрости, поштења и пожртвовања, Краљ Петар I и Српска врховна команда донели су одлуку да управо јунацима из Топлице повере чување најважнијих државних институција. Ова одлука представљала је највиши израз поверења који је држава могла указати својим војницима. По специјалном наређењу Српске врховне команде и краља Петра I Карађорђевића, Други пешадијски пук „Књаз Михаило“ је у децембру 1...

Изненадним нападом бугарске Четврте и Пете армије на српске положаје 30. јуна 1913. године у 2 сата, отпочео је Други балкански рат . Повод за рат био је спор Србије и Бугарске око Македоније.     Наиме, Лондонским уговором нису била решена питања међу балканским савезницима из Првог балканског рата, који је за разлику од Другог био ослободилачки. Србија је остала без територија које је ослободила њена војска, одлуком великих сила није јој дозвољен излаз на море, створена је албанска држава, чија територија је требала да јој припадне. На другој страни Бугарска је у Тракији добила већи део територије него што јој је припало уговором. Такође, Бугарска није испунила своје обавезе на вардарском ратишту према савезницима, па тако да Србија није послала своју војску питање је шта би се догодило са Једраном. Поред тензија са Србијом, Бугарска је имала проблема и са Грчком. Сматрала је да треба да јој припадне Солун и неке области у егејском приморју. Све ове тензије потпомогнуте прит...