Nikola Dragović

Постови

Чаше за редне здравице у куршумлијском крају. Здравице

октобар 31, 2024

Некада су здравице о славама биле неизоставне. Поред осталих обредних радњи здравице славу чине свечаном и нарочито узвишеном светковином. Здравице слави дају посебан свечани тон, и без њих гозбени део славе сводио би се само на јело и пиће где би се гости вероватно брзо и разишли. Као и народне молитве (славарице), народне песме, славске песме тако је и здравице осмислио и створио народ преносећи их вековима од уста до уста (усмено) све док једном нису записане. Створили су их народни паметари - свезнадари, добри говорници који су углавном остали непознати. Народ их је временом допуњавао, дотеривао и прилагођавао свом времену. У здравицама се набрајају најискреније жеље за срећу и напредак домаћинства, домаћина и његове фамилије, рођака, кумова, пријатеља, комшија, свих гостију који су дошли, и оних који ће доћи, и све у жељи за напретком и бољитком. У опште гледано, у прошлости код српског народа здравице су се пиле из малих и великих чаша. Из малих чаша се пила ракија а из великих

Прикажи све

Куршумлија инспирација за Нушићево "Сумњиво лице"

октобар 21, 2024

Један од највећих комедиографа и интелектуалаца с краја 19. и почетка 20. века, Бранислав Нушић, добио је инспирацију за једну од својих најпознатијих комедија, „Сумњиво лице“, управо у Куршумлији, током боравка у некадашњем хотелу „Европа“. Чекајући дозволу турских власти да уђе на територију Косова и Метохије преко граничног прелаза Преполац, Нушић је готово два месеца проводио у Куршумлији. Куршумлијски хотел „Европа“, саграђен 1892. године, имао је осам гостинских соба и радио је до шездесетих година 20. века, након чега је још тридесетак година функционисао као кафана. Пре више од сто година, овај хотел био је луксузно одредиште за путнике који су са севера Србије путовали ка Приштини, Скопљу и даље ка Грчкој. Међу његовим посетиоцима били су многи дипломати, трговци, пословни људи и политичари. Према речима Радована Танасковића, бившег директора Туристичке организације Куршумлије, за време владавине Обреновића, а касније и Карађорђевића, у скоро сваком граду Србије изграђен

Прикажи све

Драговић: Постојећи изборни систем показује естрадизацију Скупштине, а не одговорност посланика

октобар 14, 2024

Председник Извршног одбора Народне странке, Никола Драговић, изјавио је да актуелни изборни систем у Србији не доноси корист грађанима, већ подстиче естрадизацију политике и послушност посланика према партијском шефу. „Почетак редовног јесењег заседања Народне скупштине обележила је расправа о веома важној теми – Предлогу закона о изменама и допунама Закона о рударству и геолошким истраживањима, којим се предвиђа забрана копања литијума и бора. Иако је ова тема изузетно значајна, само скупштинско заседање изгледало је као ријалити шоу на јефтиним телевизијама," рекао је Драговић и додао: „Понашање појединих посланика као да су естрадне звезде, а не чланови високог законодавног тела Републике Србије, последица је чињенице да они не одговарају својим бирачима. Изабрани са партијских листа, уместо да подносе рачуне грађанима, они су одговорни искључиво партијском шефу.“ Драговић је нагласио да би увођење другачијег изборног система значајно променило понашање посланика, јер би

Прикажи све

Кнез Александар Карађорђевић – реформатор судства и креатор Грађанског законика Србије

октобар 11, 2024

Кнез Александар Карађорђевић, најмлађи син оснивача династије Карађорђевић, Карађорђа и његове супруге Јелене, рођен је 11. октобра 1806. године у Тополи. Године 1842. изабран је за Кнеза Србије. Након признавања његове титуле од стране Русије и Турске, окренуо се важним реформама и увођењу нових установа, са циљем да убрза развој српске државе. Кнез Александар Карађорђевић Током његове владавине донет је кодекс грађанског права , уведена је стајаћа војска , основана је тополивница , а такође су унапређене постојеће и основане нове школе, као и значајне културне установе попут Народне библиотеке и Народног музеја . Иако није остао упамћен као војсковођа у оној мери као други чланови династије, Кнез Александар је имао активну улогу у подршци српским добровољцима током Мађарске револуције против аустријске власти 1848. године. Он је послао чете добровољаца под командом Стевана Книћанина као помоћ Србима у Војводини у њиховој борби за аутономију. Национално-политички покрет из 1848. го

Прикажи све

Краљ Александар се последњи пут обратио народу пре 90 година у Прокупљу

септембар 09, 2024

Мало је познато да се краљ Александар Карађорђевић пре 90 година, 9. септембра 1934. године, последњи пут обратио народу у Прокупљу, приликом освештавања споменика палим Топличанима у ратовима 1912–1918. године. Обрађање Краља Александра у Прокупљу 9. септембар 1934. Тог 9. септембра 1934. године, краљ Александар је, у пратњи војводе Косте Миловановића-Пећанца, архиепископа пећког, митрополита београдско-карловачког и патријарха српског Варнаве, председника Владе Краљевине Југославије Николе Узуновића и многих других државних званичника и угледних званица, дошао у Прокупље, у центар Топличког округа, да ода почаст и поклони се страдалим Топличанима у ратовима од 1912. до 1918. године, и том приликом открије споменик палим Топличанима. Према разним списима тога времена сматра се да је то био један од највећих догађаја у ондашњој држав и, где је присуствовало преко 40.000 људи. Краљ Александар Карађорђевић и Никола Узуновић на откривању споменика Топличанима Фотодокументација

Прикажи све

110 година од Церске битке

август 12, 2024

Преласком Аустроугарских трупа преко Дрине код Лознице и Саве код Шапца, започела је Церска битка или како се још назива Јадарска битка. Други пешадијски пук „Књаз Михаило“ одређен је да штити кључни положај према селу Текериш. Са великим жртвама „ГВОЗДЕНИ ПУК“ је успео да пређе у контра напад и са осталим српским пуковима избори победу на Церу. Победа на Церу узима се као прва победа српске и савезничке војске у Великом рату. Око 200 хиљада одлично наоружаних и опремљених Аустроугара, предвођених командантом Оскаром фон Поћореком, у летњој дринско-савској офанзиви покушало је да окупира Србију. Супротставила им се одлично стратешко-тактички и морално припремљена српска војска од 180 хиљада војника под командом регента Александра Карађорђевића и славних српских генерала: Петра Бојовића, Степе Степановића, Павла Јуришића и Милоша Божановића. По начину вођења и исходу, Церска битка представља ремек дело ратне вештине, а као пример правовременог преласка из одбране у против-напад и

Прикажи све