Мигрантска криза у шпанск ом граду Сеути још једном показује да миграциона питања нису локални проблем појединих држава, већ изазов који може да уздрма читаву Европу.  Мигранти из Марока који су се искрцали у овај мали шпански град не желе да остану тамо, већ им је циљ улазак у Европу. Управо зато догађаји у Сеути представљају упозорење свим европским државама да морају бити спремне на могуће нове таласе миграција. Србија, као земља хуманих и солидарних људи, мора да покаже одговорност и озбиљност у односу према овом питању. Н аша држава мора бити спремна да се суочи са потенцијалном мигрантском кризом, али и да истовремено очува свој суверенитет и безбедност грађана. Хуманост не сме да значи одсуство државне контроле. Србија не сме дозволити неконтролисан улазак и насељавање миграната, нити да постане трајни прихватни центар за проблеме које други нису умели или нису желели да реше. Миграциона политика мора бити одговорна, уређена и у складу са интересима државе и њ...

Најава привремених институција у Приштини да ће од 1. августа 2026. године кажњавати туристичке водиче који не поседују лиценцу коју издају привремене косовске институције представља још један вид притиска Куртијевог режима на Србе на Косову и Метохији, који су један од најугроженијих народа у Европи. Ова најава приштинских власти изазвала је оправдан страх међу Србима који, упркос свакодневном терору Куртијевог режима, остају и опстају на овом подручју, као и међу верницима и организаторима поклоничких путовања који обилазе светиње на овој светој српској земљи. Према обавештењима која су уручивана организованим групама, лица која професионално обављају послове туристичког водича мораће да поседују одговарајућу лиценцу, док би групе које долазе са водичем без лиценце привремених косовских институција морале да ангажују и локалног лиценцираног водича. За непоштовање ових правила најављене су казне. На први поглед, могло би се рећи да је реч само о административном уређивању турис...

На данашњи дан, 28. јула 1914. године, тадашња моћна царевина Аустроугарска телеграмом је објавила рат Краљевини Србији. Тај чин означио је почетак сукоба који ће убрзо захватити целу Европу и свет и остати упамћен као Први светски рат или Велики рат, јер је био рат који свет до тада није доживео. Србија је у тај рат ушла исцрпљена, са још незалеченим ранама из два балканска рата. Ипак, учинила је све што је било у њеној моћи да избегне нови оружани сукоб, али није успела. У одговору на понижавајући аустроугарски ултиматум, српска влада прихватила је највећи део постављених захтева. Није могла да прихвати само оне одредбе које су непосредно задирале у суверенитет и уставни поредак Краљевине Србије, предложивши да се спорна питања решавају у складу са међународним правом. Међутим, дипломатски уступци Србије нису били довољни. Ултиматум није био замишљен као пут ка споразуму, већ као средство за обрачун са Србијом. У ратној пропаганди појавила се и злогласна порука: „Србија мора умрети“,...

Отпочињање стратешког дијалога између Србије и Сједињених Америчких Држава представља добру вест и важан корак напред у развоју односа две државе. Односи Србије и Америке током претходних деценија били су оптерећени бројним неслагањима, дубоким неповерењем, па и периодима отвореног непријатељства. Србија не треба да заборави своју прошлост, али мора да гледа у будућност. У интересу наше државе је да разговара са свим важним међународним партнерима и да односе са њима гради на међусобном поштовању, равноправности и уважавању српских националних и државних интереса. Српски и амерички народ нашли су се у оба светска рата на истој страни , у бор би за слободу и правду. Српска застава вијорила се на Белој кући у част Србије и њеног народа, који је у Првом светском рату поднео огромне жртве. Овај историјски пример показује да су наше две државе некада биле повезане савезништвом и међусобним поштовањем. Зато треба радити на томе да поново дође време у којем ће Србија и Америка преваз...