Зашто су млади важни за политику?

Само помињање речи „политика“, код великог броја људи изазива негативне реакције. На политику и људе који се њоме баве, гледа се као на последње отпаднике, криминалце, хохштаплере…., а веома се често пореди са „најстаријим занатом на свету“.

Последњих деценија политичка арена се, по моме суду, намерно вулгаризује и девастира, како би се већина, нарочито младих, одвратили од учествовања у политичким процесима, а само појединци, задржали „ексклузивно право“ бављења политиком и вршења функција власти.

Старогрци су грађане које не занима политика називали „идиотима“, то су били они грађани који су гледали своја посла и нису сагледавали јавни итерес шире друштвене заједнице и свог „полиса“.

Требало је доста времена и револуција како би сви, без обзира на свој, материјални верски, расни, полни, сталешки… или неку други статус (разлику), имали једнако право гласа, могли да бирају и буду бирани.

Данас када је слобода општег и једнаког права гласа извојевана и када се стиче пунолеством, већина младих особа је не схвата довољно озбиљно.

Млади сматрају да је апсурдно гласати на изборима и учествовати у политичком животу, да је то само губљење времена и да се на изборима не може ништа променити и решити, а не схватају да својом пасивношћу дају могућност другима да одлучују у њихово име.

Једном у четири године, мада се то у нашој држави дешава и чешће, неко нас пита да ли смо за нешто! Против нечег!  Да ли подржавамо један или други програм! Једну ли другу визију!

Заокруживајем редног броја на гласачком листићу, испред имена и презимна, назива странке или групе грађана, преносимо свој суверенитет на некога ко ће нас заступати у наредном периоду, доносити одлуке у наше име… Зато добро требамо размислити када дође дан избора коме поверавао свој глас и дајемо право да доноси одлуке у наше име, јер живимо у представничком ситему демократије, где некога представљамо или нас неко представља, и једно и друго са собом повлачи одређене консеквенце, и зато морамо бити свесни свог учествовања или не учествовања у политичком животу.

Не можемо се водити девизом да ће неко урадити и изменити ствари за нас, а да се не потрудимо да својим поступцима и ставовима не утичемо на то, не можемо полазити од става да ми као јединка не можемо учинити ништа за друштво и променити ствари на боље.

За свако друштво је најважнији појединац. Јер од њега све почиње. Друштво је састављено од скупа појединаца, који својим деловањем (не) доприносе бољој друштвеној заједници. Свако треба да уради оно што најбоље зна и уме, поштујући при том друге, ако урадимо најбоље што можемо за себе не угрожавајући људе око себе допринећемо стварању једног бољег, модернијег, уређенијег и лепшег друштва у коме ће свима бити добро. У сваком појединцу се крије и добро и зло, питање је за шта ће се одлучити.

Зато је веома важно да сваки појединац, а нарочито млада особа, узме учеће у политичком животу, јер у младости лежи кључ енергије, идеја, модернизације, просперитета…

Бертолт Брехт је рекао: „Најгора од свих врста неписмености јесте политичка неписменост!

Политички неписмена особа не чује, не говори, нити учествује у политичким дешавањима. Она не зна да трошкови живота цена пасуља, рибе, брашна, станарине, ципела, лекова… зависе од политичких одлука“.

Ова Брехтова изрека треба бити на памети свима који за себе кажу да су аполитични и не желе да се укључе у друштвене и политичке процесе, не требамо дозволити да нам други решава и кроји судбину, већ се требамо укључити и утицати на стање у нашој друштвеној заједници.

Највећа одговорност и терет за мењање ствари на боље јесте на младима, у њима лежи енергија која је потребна да се ствари реше на најбољи могући начин.