Комадант Гвозденог пука инспирација за настанак чувене корачнице "Марш на Дрину"

Милоје Стојановић -Брка и Станислав Бинички

Ретки су они који нису чули за композицију Станислава Биничког „Марш на Дрину“, али је мало оних који знају како је она настала и коме је заправо посвећена.

Када је донета одлука о почетку ослобађања „Старе Србије“ од Турака 1912. године, један од око стотину пукова, колико је тада бројала српска војска, најбрже је мобилисао свој састав. Био је то Други пешадијски пук, I позива, Моравске дивизије „Књаз Михаило“, састављен углавном од регрута из прокупачке пуковске области.

Доказавши своју храброст у два балканска рата, Други пешадијски пук „Књаз Михаило“, од Брегалничке битке познатији као „ГВОЗДЕНИ ПУК“, од српске Врховне команде 1914. године на почетку Првог светског рата, добија важан задатак, да штити кључни положај према селу Текериш.

15. августа 1914. године делови српске Комбиноване дивизије I позива наишли на аустроугарске извиднице улогорене на падинама планине Цер, где долази до првог сукоба између српске и аустроугарске војске. Тада званично почиње навећи светски сукоб до тада, почиње Велики рат.

Исцрпљена у два балканска рата, српска војска је храбро одолевала нападима далеко спремнијег и многобројнијег непријатеља. Српске једнинице су 24. августа ушле у Шабац, протеравши непријатеље преко Дрине, чиме је успешно одбијен први удар напријатеља.

Церска битка се узима као прва победа Савезника у Великом рату. У тој бици погинуло је 3.000 српских војника а рањено 15.000.

Као сведок страдања и јунаштва српске војске, Станислав Бинички, из крушевачког села Јасика, добија инспирацију да напише своју чувену композицију „МАРШ НА ДРИНУ“. Димитрије Ђорђевић, војни музичар, ученик и пратилац Станислава Биничког, у својим записима пише, да је Бинички написао овај марш када је Комбиновани пук, под командом пуковника Миливоја (Милоја) Стојановића протерао преко Дрине надмоћнију аустроугарску војску. Бинички је посебно био одушевљен храброшћу војника Гвозденог Пука и њиховим комадантом, пуковником Миливојем Стојановићем – Брком, који је заједно са својим војницима делио и добро и зло, увек био са њима у првим борбеним редовима.

Какав је комадант и човек био Миливоје Стојановић - Брка, говори једана занимљива прича из Колубарске битке. Видно болестан Стојановић је устао из болничког шатора и кренуо на бојно поље, како би се придружио своме Пуку. Болничари су му саветовали да одмора јер му је здравље било нарушено, на шта им је одговорио: „Ја не могу да лежим овде, док тамо моја деца гину“.

Нажалост у јуришу на Кременицу са својим Пуком, храбри комадант Миливоје Стојановић-Брка гине, као херој, отац, родољуб и комадант на првој линији фронта.

Задивљен његовом храброшћу, родитељском понашању и војничком држању, Бинички ову своју композицију посвећује комаданту БРКИ! Како би подсећала генерације на неизмерну жртву једног човека према слободи која нема цену, на заједништво, солидарност, љубав, братсво, пркос једног народа над далеко надмоћнијим непријатељем...

Ова корачница постала је саставни део репертоара српске војске, међутим она врло брзо стиче своју популарност у народу и постаје не само војна већ и народна композиција.

Посебну пажњу и посебност изведбе ова композиција имала је када је Дринска дивизија марширала кроз тек ослобођени Ниш, 12. октобра 1918. године.

„Марш на Дрину“ је први пут концертно изведен у Крагујевцу у згради садашњег суда, а дириговао је сам композитор Бинички.

Текст за ову корачницу написан је тек 1964, а написао га је познати српски дипломата, новинар и книжевник Милоје Поповић Каваја. У част 50 година од Церске битке, у то време деветнаестогодишњи Каваја.

„Марш на Дрину“ је стекао не само српску популарност већ и светску. Свирали су је поп и рок бендови, изводили војни оркестри, многобројни хорови, трубачи и други. Понекад се ова композиција везивала и за новогодишње концерте.

Када је Иву Андрићу 1961. године уручена Нобелова награда за књижевност, одјекивали су звуци ове мелодије. Ова мелодија изведена је и на новогодишњем концерту и то у сред Уједињених нација у Њујорку, поводом прославе Српске Нове године 14. јануара 2013. године, а за време преседавања Генералном скупштином УН-а бившег шефа српске дипломатије Вука Јеремића, у извођењу хора Viva Vox из Београда.

"Марш на Дрину" су, између осталих, обрадили британски The Shadows, белгијски The Jokers, шведски The Spotnicks, холандски хармоникашки дуо De Kermisklanten, Италијанка Franka Sicilijano, јужноафрички органиста Čeri Vajner, интересантно је да је чак и у САД ова песма нашла своје место, амерички препев под називом " Little Soldier Boy" снимила је 1964. године Пети Пејџ, најпопуларнија певачица 50-их година у САД.

Чувајмо и поштујмо своје како би нас други ценили и поштовали!