Застава "ГВОЗДЕНОГ ПУКА" на ковчегу Краља Петра

Краљ Петар I Kaрађорђевић

На данашњи дан, 16. августa пре 97 година, умро је Петар Први Карађорђевић, краљ Србије 1903.-1918. и краљ Срба, Хрвата и Словенаца 1918.-1921. године. Краљ Петар је био најомиљенији српски владар, период његове владавине, према речима многих историчара, био је обележен  процватом, демократије, парламентаризма, људских права, хуманизма.

Због изузетних заслуга у Балканским ратовима и Првом светском рату добио је надимак Ослободилац, а због велике љубави и односа према Србији и свом народу од милоште је прозван и - чика Пера.

Био је веома образован и свестран човек, основно и гимназијско образовање стекао је у Београду, а академско на колеџима у Женеви и Паризу. Завршио је чувену француску војну академију Сен-Сир. Краљ Петар је једини европски владар који је добио медаљу за храброст на самом ратишту као директан учесник у Француско-немачком рату, а своје војне вештине, знање и храброст исказао је под именом Петар Мркоњић учествујући у Херцеговачком устанку 1875. године.

О томе какав је био Краљ „Пера“, како владар, најбоље говори чињеница да је као Краљ изгубио судски спор са једним мештанином Гроцке, није се позивао на краљевски положај, већ је поштовао закон и државне институције. Исто тако, када је затражио 200.000 динара, на зајам, које су му биле потребне за удају ћерке Јелене, од министра финасија Лазара Пачуа, министар није хтео да му позајми, већ му је предложио да узме кредит од банке, што је Краљ и учинио.

Посебно поштовање и уважавање је имао према припадницима  Другог пешадијског пука „Књаз Михаило“ „ГВОЗДЕНОГ ПУКА“. Након завршетка Великог рата припадници овог Пука су до 5.маја1920 имали посебно задужење да као гардијска јединица штите двор и државне институције.

Краљ Петар је био одушевљен оданошћу, храброшћу, преданошћу, вредноћом, несебичношћу... овог Пука, оставио је у аманет да његов ковчег буде прекривен заставом „ГВОЗДЕНОГА ПУКА“. Тако је заиста и било када је напустио ово земаљски свет 16. августа 1921. његов ковчег је био прекривен најодликованијом пуковском заставом српске војске. Заставом ГВОЗДЕНОГ ПУКА !!!
Војници "Гвозденога пука"


 Још о ГВОЗДЕНОМ ПУКУ

Коментари

Постави коментар

Hvala! Uskoro će biti objavljeno.

Популарни постови са овог блога

Комадант Гвозденог пука инспирација за настанак чувене корачнице "Марш на Дрину"

Слика
Милоје Стојановић -Брка и Станислав Бинички Ретки су они који нису чули за композицију Станислава Биничког „Марш на Дрину“, али је мало оних који знају како је она настала и коме је заправо посвећена. Када је донета одлука о почетку ослобађања „Старе Србије“ од Турака 1912. године, један од око стотину пукова, колико је тада бројала српска војска, најбрже је мобилисао свој састав. Био је то Други пешадијски пук, I позива, Моравске дивизије „Књаз Михаило“, састављен углавном од регрута из прокупачке пуковске области. Доказавши своју храброст у два балканска рата, Други пешадијски пук „Књаз Михаило“, од Брегалничке битке познатији као „ГВОЗДЕНИ ПУК“, од српске Врховне команде 1914. године на почетку Првог светског рата, добија важан задатак, да штити кључни положај према селу Текериш. 15. августа 1914. године делови српске Комбиноване дивизије I позива наишли на аустроугарске извиднице улогорене на падинама планине Цер, где долази до првог сукоба између српске и аустроугарске војск
Прикажи све

106 година од страдања Војводе Војиновића

Слика
Младић из угледне породице , школован у Бечу, пред којим је била веома успешна трговачка каријера, ни часа није часио када су се огласила црквена звона и сеоска клепетала најављујући   почетак Првог светског рата, одмах се се ставио на располагање својој отаџбини као добровољац. По пријаму у добровољце распоређен је у Јадарски четнички одред, под командом Војина Поповића – славног Војводе Вука. Заједно са Војводом Вуком и Јадарским одредом , млади Коста Војиновић, учествовао је у борбама на Дрини, у Мачви и у одбрани Београда. За испољену храброст од С рпске в рховне команде добио је чин резервног потпоручника. Слом срспке војске и поробљавање земље затиче младог Војиновића у Косовској Митровици, где је видао рањену ногу из борбе на Власини. Када се опоравио, захваљујући добром знању немачког језика и радећи као шпедитер за песак, Коста убрзо почиње за обиласком виђених људи и формирањем покрета отпора. Због његовог јавног деловања окупационе власти су покушале да га ухапсе али ј
Прикажи све

Последње обраћање Краља Александра Карађорђевића народу десио се у Прокупљу

Слика
Ретко ко зна да је  Краљ Александар Карађорђевић на данашњи дан 9. септембра  1934.  године, своје последње обраћање народу имао у Прокупљу, приликом освештавања споменика палим Топличанима у ратовима 1912-1918. године. Обрађање Краља Александра у Прокупљу 9. септембар 1934. Тог 9. септембра 1934. Краљ Александар је у пратњи Војводе Косте Миловановића-Пећанца, архиепископа пећког, митрополита београдско-карловачког и патријарха српског Варнаве, председника Владе краљевине Југославије Николе Узуновића и многих других државних званичника и угледних званица дошао у Прокупље, у центар округа Топличког, да ода почаст и поклони се страдалим Топличанима у ратовима од 1912 до 1918. и том приликом открије споменик палим Топличанима у ратовима 1912-1918. Према разним списима сматра се да је то био један од највећих догађаја у ондашњој држав и, где је присуствовало  преко 40.000 људи. Након литургије у цркви светог Прокопија, која је у то време обележавала  хиљадугодишњицу  свог
Прикажи све