На данашњи дан пре 105 година јунаци из Топлице преузели су заштиту државних институција након Великог рата

Ређајући победе на бојном пољу пуних 6 година и ширећи слободарски дух од Косова, преко Брегалнице, Сливнице, Цера, Колубаре, Солуна, Куманова, Кајмакчалана, Ниша, Панчева, Зрењанина, припадници  Другог пешадијског пука „Књаз Михаило“, ГВОЗДЕНОГ ПУКА, су  20. новембра 1918. године, ослободили Кикинду.
 

Показујући своју оданост, храброст, поштење, пожртвовање... доком ослободилачких ратова, Српска Врховна команда донела је одлуку да се јунацима из Топлице повери чување најважнијих државних институција.
 

По специјалном наређењу Српске врховне команде и Краља Петра И Карађорђевића, Други пешадијски пук „Књаз Михаило“ се у децембру 1918. године премешта у Београд, Београд постаје стални гарнизон Гвозденог пука од 20. децембра 1918. године.
Гвоздени јунаци из Топлице добијају важан задатак, да као гардијска јединица обезбеђује Двор, Народну скупштину и министарства.
 

Топличани као гардијска јединица остају у Београду све до 5. маја 1920. године, када је формирана гарда, а војници Гвозденог пука демобилисани. Преостали преживели Топличани су се нако 8 година војевања вратили својим кућама и њивама.


 

Локација: Београд, Србија

Коментари

Постави коментар

Hvala! Uskoro će biti objavljeno.

Популарни постови са овог блога

Комадант Гвозденог пука инспирација за настанак чувене корачнице "Марш на Дрину"

Слика
Милоје Стојановић -Брка и Станислав Бинички Ретки су они који нису чули за композицију Станислава Биничког „Марш на Дрину“, али је мало оних који знају како је она настала и коме је заправо посвећена. Када је донета одлука о почетку ослобађања „Старе Србије“ од Турака 1912. године, један од око стотину пукова, колико је тада бројала српска војска, најбрже је мобилисао свој састав. Био је то Други пешадијски пук, I позива, Моравске дивизије „Књаз Михаило“, састављен углавном од регрута из прокупачке пуковске области. Доказавши своју храброст у два балканска рата, Други пешадијски пук „Књаз Михаило“, од Брегалничке битке познатији као „ГВОЗДЕНИ ПУК“, од српске Врховне команде 1914. године на почетку Првог светског рата, добија важан задатак, да штити кључни положај према селу Текериш. 15. августа 1914. године делови српске Комбиноване дивизије I позива наишли на аустроугарске извиднице улогорене на падинама планине Цер, где долази до првог сукоба између српске и аустроугарске војск
Прикажи све

106 година од страдања Војводе Војиновића

Слика
Младић из угледне породице , школован у Бечу, пред којим је била веома успешна трговачка каријера, ни часа није часио када су се огласила црквена звона и сеоска клепетала најављујући   почетак Првог светског рата, одмах се се ставио на располагање својој отаџбини као добровољац. По пријаму у добровољце распоређен је у Јадарски четнички одред, под командом Војина Поповића – славног Војводе Вука. Заједно са Војводом Вуком и Јадарским одредом , млади Коста Војиновић, учествовао је у борбама на Дрини, у Мачви и у одбрани Београда. За испољену храброст од С рпске в рховне команде добио је чин резервног потпоручника. Слом срспке војске и поробљавање земље затиче младог Војиновића у Косовској Митровици, где је видао рањену ногу из борбе на Власини. Када се опоравио, захваљујући добром знању немачког језика и радећи као шпедитер за песак, Коста убрзо почиње за обиласком виђених људи и формирањем покрета отпора. Због његовог јавног деловања окупационе власти су покушале да га ухапсе али ј
Прикажи све

Последње обраћање Краља Александра Карађорђевића народу десио се у Прокупљу

Слика
Ретко ко зна да је  Краљ Александар Карађорђевић на данашњи дан 9. септембра  1934.  године, своје последње обраћање народу имао у Прокупљу, приликом освештавања споменика палим Топличанима у ратовима 1912-1918. године. Обрађање Краља Александра у Прокупљу 9. септембар 1934. Тог 9. септембра 1934. Краљ Александар је у пратњи Војводе Косте Миловановића-Пећанца, архиепископа пећког, митрополита београдско-карловачког и патријарха српског Варнаве, председника Владе краљевине Југославије Николе Узуновића и многих других државних званичника и угледних званица дошао у Прокупље, у центар округа Топличког, да ода почаст и поклони се страдалим Топличанима у ратовима од 1912 до 1918. и том приликом открије споменик палим Топличанима у ратовима 1912-1918. Према разним списима сматра се да је то био један од највећих догађаја у ондашњој држав и, где је присуствовало  преко 40.000 људи. Након литургије у цркви светог Прокопија, која је у то време обележавала  хиљадугодишњицу  свог
Прикажи све