Редослед здравица на славама у косаничком и горњотопличком крају

Сваки континент, свака држава, сваки народ, сваки регион... има неку своју карактеристику по којој га други препознају. Наш народ воли да каже: „Сто села, сто обичаја“. Сваки део наше земље је особен за себе има своје обичаје и своју традицију.

Једна од главних одлика Српског народа и српског Православља, за коју не зна остали хришћански свет, јесте крсна слава. Има доста обичаја који су везани за крсну славу и свако место има неки свој ритуал о крсној слави.
 
Један од обичаја који је карактеристичан за подручје косаничког и горњотопличког краја, јесте испијање велике чаше ракије (изнад 1 dl) у народну познате као рукатке, велике чаше, рукајчета, треће...

Нико прецизно не зна зашто се у овим крајевима наздравља и пије ракија из велике чаше. Старији људи кажу да је то зато што у овим крајевима шљива добро рађа те се стога наздравља са оним чега највише има, а то је ракија. У другим крајевима се углавном наздравља и пије вино из великих чаша, док се са ракијом наздравља из мале чаше (0,03 dl)

„Велика чаша“ у овом крају има посебан значење и посебан редослед, пре свега на славама.
У својој књизи „Крсна слава у косаничком и горњотопличком крају“, Ранђел Раша Анђелковић је у разговору са Стојаном Ивановићем из села Зебица, записао следећи редослед и назив здравица на крсној слави:

"Прва: за Боже Помози.
Друга: за добри час.
Трећа: за Свете Тројице.
Четврта: за четири ступа јеванђелиста (Матеју, Марка, Луку и Јована).
Пета: за Петозарне мученике (за све оне који су пали за част и људско добро).
Шеста: добродошлица.
Седма: домаћину за здравље.
Осма: за здравље домаћице
Девета: за гостинско здравље.
Десета: за срећна пута и срећна останка.“

Здравице не служе само да гости пију и да се напију већ да се одржи и пригодна беседа.
О беседама на славама уз сваку од ових поменутих девет чаша писаћу у наредном блогу.

Коментари

Постави коментар

Hvala! Uskoro će biti objavljeno.

Популарни постови са овог блога

Комадант Гвозденог пука инспирација за настанак чувене корачнице "Марш на Дрину"

Слика
Милоје Стојановић -Брка и Станислав Бинички Ретки су они који нису чули за композицију Станислава Биничког „Марш на Дрину“, али је мало оних који знају како је она настала и коме је заправо посвећена. Када је донета одлука о почетку ослобађања „Старе Србије“ од Турака 1912. године, један од око стотину пукова, колико је тада бројала српска војска, најбрже је мобилисао свој састав. Био је то Други пешадијски пук, I позива, Моравске дивизије „Књаз Михаило“, састављен углавном од регрута из прокупачке пуковске области. Доказавши своју храброст у два балканска рата, Други пешадијски пук „Књаз Михаило“, од Брегалничке битке познатији као „ГВОЗДЕНИ ПУК“, од српске Врховне команде 1914. године на почетку Првог светског рата, добија важан задатак, да штити кључни положај према селу Текериш. 15. августа 1914. године делови српске Комбиноване дивизије I позива наишли на аустроугарске извиднице улогорене на падинама планине Цер, где долази до првог сукоба између српске и аустроугарске војск
Прикажи све

106 година од страдања Војводе Војиновића

Слика
Младић из угледне породице , школован у Бечу, пред којим је била веома успешна трговачка каријера, ни часа није часио када су се огласила црквена звона и сеоска клепетала најављујући   почетак Првог светског рата, одмах се се ставио на располагање својој отаџбини као добровољац. По пријаму у добровољце распоређен је у Јадарски четнички одред, под командом Војина Поповића – славног Војводе Вука. Заједно са Војводом Вуком и Јадарским одредом , млади Коста Војиновић, учествовао је у борбама на Дрини, у Мачви и у одбрани Београда. За испољену храброст од С рпске в рховне команде добио је чин резервног потпоручника. Слом срспке војске и поробљавање земље затиче младог Војиновића у Косовској Митровици, где је видао рањену ногу из борбе на Власини. Када се опоравио, захваљујући добром знању немачког језика и радећи као шпедитер за песак, Коста убрзо почиње за обиласком виђених људи и формирањем покрета отпора. Због његовог јавног деловања окупационе власти су покушале да га ухапсе али ј
Прикажи све

Последње обраћање Краља Александра Карађорђевића народу десио се у Прокупљу

Слика
Ретко ко зна да је  Краљ Александар Карађорђевић на данашњи дан 9. септембра  1934.  године, своје последње обраћање народу имао у Прокупљу, приликом освештавања споменика палим Топличанима у ратовима 1912-1918. године. Обрађање Краља Александра у Прокупљу 9. септембар 1934. Тог 9. септембра 1934. Краљ Александар је у пратњи Војводе Косте Миловановића-Пећанца, архиепископа пећког, митрополита београдско-карловачког и патријарха српског Варнаве, председника Владе краљевине Југославије Николе Узуновића и многих других државних званичника и угледних званица дошао у Прокупље, у центар округа Топличког, да ода почаст и поклони се страдалим Топличанима у ратовима од 1912 до 1918. и том приликом открије споменик палим Топличанима у ратовима 1912-1918. Према разним списима сматра се да је то био један од највећих догађаја у ондашњој држав и, где је присуствовало  преко 40.000 људи. Након литургије у цркви светог Прокопија, која је у то време обележавала  хиљадугодишњицу  свог
Прикажи све