Дан ПОБЕДЕ (примирја) у Првом светском рату - ЧУВАЈМО СЕЋАЊЕ НА НАШЕ ПРЕТКЕ!

11.11. у 11 сати 1918. године званично је завршен Први светски рат. Тог једанаестог новембра у Француском граду Компјењу, у специјалном вагону маршала Фердинанда Фоша, Немачка и земље Антанте негде између 5.12 и 5.20 сати изјутра потписале су примирје, али историјски извори наводе да је он званично ступио на снагу од једанаест сати истог дана. Немачка се тог 11. новембра предала и тада је договорено да престану оружани сукоби. Сматра се да је канадски војник Џорџ Лоренс Прајс последња жртва Првог светског рата. Он је погинуо од руке немачког снајперисте у 10.58 часова 11. новембра 1918. године.

После потписивања примирја, настављени су преговори о условима мира. Они су договорени Версајским миром, потписаним 28. јуна 1919. године. Тим догађајем и званично је окончан Први светски рат. Иначе, вагон у којем је потписано примирје Адолф Хитлер одабрао је 1940. године, као место где је Француска потписала своју капитулацију. Историјски вагон уништен је у савезничком бомбардовању Берлина.

Завршетак Великог рата донео је стварање новог светског поретка, нестала су 4 европска царства: Аусто-угарско, Немачко, Руско и Отоманско. Након окончања рата створиле су се и нове државе као што је Краљевина Срба Хрвата и Словенаца, настала 1. децембра 1918. године. Делегацију СХС предводио је Никола Пашић, као "опуномоћени делегат" СХС и још тројица: Анте Трумбић, министар иностраних дела, др Миленко Веснић, дугогодишњи посланик Србије у Паризу, и др Иван Жолгер, словеначки представник.
Србија је у Првом светском рату укупно изгубила 1.248.136 становника, односно 28 одсто становништва. У стварности тај проценат је много већи када се имају у виду државни оквири Србије од пре Балканских ратова, који су, просто и по саставу становништва, изнели „на својим леђима” читав тај рат, уз битну помоћ десетина хиљада Срба добровољаца са простора негдашње Аустро-Угарске.

Од 2012. године Законом о државним и другим празницима у Републици Србији 11. новембар уврштен је као Дан примирја у Првом светском рату. Један од начина обележавања овог празника је ношење амблема са цветом Наталијина рамонда.

Цвет Наталијина рамонда је познат и као цвет феникс који се, и када се потпуно осуши, ако се залије, може оживети, што указује на васкрс српске државе из пепела после Првог светског рата.


Чувајмо и поштујмо своје, како би нас други ценили и поштовали!

Коментари

Постави коментар

Hvala! Uskoro će biti objavljeno.

Популарни постови са овог блога

Комадант Гвозденог пука инспирација за настанак чувене корачнице "Марш на Дрину"

Слика
Милоје Стојановић -Брка и Станислав Бинички Ретки су они који нису чули за композицију Станислава Биничког „Марш на Дрину“, али је мало оних који знају како је она настала и коме је заправо посвећена. Када је донета одлука о почетку ослобађања „Старе Србије“ од Турака 1912. године, један од око стотину пукова, колико је тада бројала српска војска, најбрже је мобилисао свој састав. Био је то Други пешадијски пук, I позива, Моравске дивизије „Књаз Михаило“, састављен углавном од регрута из прокупачке пуковске области. Доказавши своју храброст у два балканска рата, Други пешадијски пук „Књаз Михаило“, од Брегалничке битке познатији као „ГВОЗДЕНИ ПУК“, од српске Врховне команде 1914. године на почетку Првог светског рата, добија важан задатак, да штити кључни положај према селу Текериш. 15. августа 1914. године делови српске Комбиноване дивизије I позива наишли на аустроугарске извиднице улогорене на падинама планине Цер, где долази до првог сукоба између српске и аустроугарске војск
Прикажи све

106 година од страдања Војводе Војиновића

Слика
Младић из угледне породице , школован у Бечу, пред којим је била веома успешна трговачка каријера, ни часа није часио када су се огласила црквена звона и сеоска клепетала најављујући   почетак Првог светског рата, одмах се се ставио на располагање својој отаџбини као добровољац. По пријаму у добровољце распоређен је у Јадарски четнички одред, под командом Војина Поповића – славног Војводе Вука. Заједно са Војводом Вуком и Јадарским одредом , млади Коста Војиновић, учествовао је у борбама на Дрини, у Мачви и у одбрани Београда. За испољену храброст од С рпске в рховне команде добио је чин резервног потпоручника. Слом срспке војске и поробљавање земље затиче младог Војиновића у Косовској Митровици, где је видао рањену ногу из борбе на Власини. Када се опоравио, захваљујући добром знању немачког језика и радећи као шпедитер за песак, Коста убрзо почиње за обиласком виђених људи и формирањем покрета отпора. Због његовог јавног деловања окупационе власти су покушале да га ухапсе али ј
Прикажи све

Последње обраћање Краља Александра Карађорђевића народу десио се у Прокупљу

Слика
Ретко ко зна да је  Краљ Александар Карађорђевић на данашњи дан 9. септембра  1934.  године, своје последње обраћање народу имао у Прокупљу, приликом освештавања споменика палим Топличанима у ратовима 1912-1918. године. Обрађање Краља Александра у Прокупљу 9. септембар 1934. Тог 9. септембра 1934. Краљ Александар је у пратњи Војводе Косте Миловановића-Пећанца, архиепископа пећког, митрополита београдско-карловачког и патријарха српског Варнаве, председника Владе краљевине Југославије Николе Узуновића и многих других државних званичника и угледних званица дошао у Прокупље, у центар округа Топличког, да ода почаст и поклони се страдалим Топличанима у ратовима од 1912 до 1918. и том приликом открије споменик палим Топличанима у ратовима 1912-1918. Према разним списима сматра се да је то био један од највећих догађаја у ондашњој држав и, где је присуствовало  преко 40.000 људи. Након литургије у цркви светог Прокопија, која је у то време обележавала  хиљадугодишњицу  свог
Прикажи све