Нушићево сумњиво лице у Куршумлији

Један од наших великих комедиографа и интелектуалаца с краја 19. и почетка 20. века, Бранислав Нушић, инспирацију за једну од својих најпознатих комедија „Сумњиво лице“ добио је управо у Куршумлији, боравећи у тадашњем хотелу „Европа“. Наиме чекајући дозволу Турских власти да уђе на територију Косова и Метохије, преко тадашњег граничног прелаза Преполац, Нушић је скоро два месеца боравио у Куршумлији.

 

Куршумлијски хотел "Европа" саграђен је 1892. године и имао је осам гостинских соба. Радио је до шездесетих година прошлог века и још тридесетак година као кафана. Пре стотинак година он је био луксузан објекат у који су свраћали виђени људи који су са севера путовали у Приштину, Скопље, и даље у Грчку. Многе дипломате, трговци, пословни људи, политичари... одседали су у њему.

Бивши директор Туристичке организације Куршумлије, Радован Танасковић је у једном од својих интервјуа рекао: Да је за време владавине Обреновића, а касније у једном периоду и владавине Карађорђевића, у сваком граду у Србији изграђен хотел који је носио име "Европа". Рачуна се да је навећи хотел Европа био управо у Куршумлији, а зашто баш у Куршумлији? Па зато што је од 1878. године до 1912. године, Куршумлија била погранично место.

Приликом обележавања 500. годишњице Косовске битке, 1889. године, Краљевина Србија одлучила је да у европском делу Турске оснује неколико дипломатских представништава у рангу конзулата, међу којима и Конзулат у Приштини. Српска Влада је у дипломатска представништва слала углавном истакнуте интелектуалце тог времена.

Нушићу је запала незахвална улога да буде српски конзул у Приштини, тадашњем „Косовском вилајету“, где су се над Србима од стране турских власти вршила разна злодела.

Нушић је као српски конзул у Приштини често боравио у куршумлијском хотелу "Европа". Прича се да су му тадашњи догађаји и куршумлијске прилике биле мотив да напише једну од својих најпознатијих комедија „Сумњиво лице“. У Куршумлији се и данас прича како је Нушић у своме стилу, једном приликом при преласку границе на Преполцу, насамарио турског цариника, показавши му уместо пасоша умашћени јеловник из „Европе“. Њему су била досадила стална малтретирања на граници, па је одлучио да се "обрачуна" са турским цариницима. Када је видео "пасош" који му је Нушић показао, турски цариник га је упитао зашто му је пасош толико масан, на шта му је он одговорио да је масан од њихових руку и сталног показивања, на то је цариник љутито одреаговао и пустио Нушића да даље настави свој пут. Од тада Нушић није више имао проблема са турским цариницима на Преполцу.

Нама данас остаје да не заборавимо људе и догађаје који су оставили свој печат и исписали нашу славну историју, да их се са поносом сећамо и да својим делима стално подсећамо на њих, како би се и нас једног дана неко сетио.