На данашњи дан, 8. августа 1217. године, крунисан је први српски Краљ Стефан Немањић Првовенчани. Проглас српске краљевине почетком 13. века је догађај високе категорије у националној историји и суштински значи, за то доба, међународно признање Србије као независне државе.   Пре него што је крунисан за Краља, Стефан је на сабору у Расу 1196. године проглашен за Великог жупана, наследивши титулу од оца Стефана Немање, родоначелника династије Немањића. Пре крунисања у повељи коју је издао Хиландару он се потписао као „велики жупан Стефан намесник господин све Српске Земље”.   После крунисања Стефан је у повељама манастирима (Жичи и Свете Богородице на Мљету) потписан као „Стефан, по Божијој милости венчани први краљ све српске земље, Диоклије и Травуније и Далмације и Захумља” и „Стефан, по милости Божјој венчани краљ и самодржац све Српске Земље и Поморја”. Као први од Немањића који је добио краљевски венац, назван је „првовенчани краљ” и из тог средњовековног описа је изведено...

Након добијања аутокефалности Српске цркве 1219. године, тадашњи Први Српски архиепископ Сава успоставио пет епископија Српске православне цркве међу којима је била ТОПЛИЧКА ЕПИСКОПИЈА. За седиште топличког епископа  одабрао је манастир светог Николе, који је саградио његов отац Немања, у периоду између 1159. и 1166. године. Манастир Светог Николе у Куршумлији Управо ту, у манастиру светог Николе у данашњој Куршумлији, Први српски архиепископ Сава одлучио је да 1219. године крсти ПРВОГ верника аутокефалне Српске православне цркве.    Успостављањем Српске патријаршије 1346. године, због изузетног значаја за српску духовност  и државност Топлички епископи су добили почасни назив МИТРОПОЛИТА, све до 1690. године, када Топлички епископ одлази са великом сеобом Срба, са патријархом Арсенијем IV преко Саве и Дунава. Топличка епископија престала је да постоји почетком 18. века, када је ушла у састав Нишке епархије, за време митрополита нишког Јоаникија (1715-1735). Од тада ...