За новогодишњу ноћ најављена је премијера нове телевизијске историјске драме „Немањићи -   рађање краљевине“, за коју се каже да ће обележити 2018. годину. Какве ће овације и реакције ТВ драма изазвати у јавности и међу стручном јавношћу остаје нам да видимо у наредним данима, ја ћу се у овом блогу осврнути на пар историјских чињеница у вези рађања „Немањине краљевине“ у косаничком и топличком крају. Оно што нам историја говори и показује, а што се веома мало помиње у јавности, јесте   чињеница да је Стефан Немања своју владавину и стварање српске краљевине започео управо на територији данашње Куршумлије. Стефан Немања (монах Симеон) Стефан Немања, је рођен око 1113.године у Рибници, тадашњој Дукљи а данашњој Црној Гори. Његов отац Завида био је српски властелин и Велики жупа н  (титула „Велики жупан“, била је титула коју су носили српски владари у XI и XII веку). Као najмлађи син Великог жупана Завиде, Стефан добија на управљане област око данашњих река

Нова серија Драгана Бјелогрлића „Сенке над Балканом“, покренла је лавину коментара. Има оних који је критикују али је већина оних који је хвале. Нема сумње да је серија покренула многа питања, од тога шта се заиста дешавало са белим Русима у Краљевини Срба Хрвата и Словенаца, преко друштвено – политичког – социјалног   стања у самој држави и главноме граду тадашње државе. Серија је отворила пандорину кутију ликова који се појављују у њој, а који су били скрајнути по страни и за које се веома мало зна. Мустафа Голубић око 1912 Један од ликова који се појављује у серији и изазива велике конт раверзе и привлачи пажњу јавности, јесте лик Мустафе Голубића кога тумачи хрватски глумац Горан Богдан. За Мустафу Голубића кажу да је био један веома способан, образован, спреман, спретан војник – обаве штаја ц, налик на лик из филма о Џејмсу Бонду. Прича се да је говорио 14 језика и поседовао око 250 пасоша. Први балкански рат, за ослобођење српских земаља и протеривање Турака с

I ako nije poznat datum održavanja redovnih izbora za odbornike u skupštini grada Beograda, izborna kampanja uveliko teče. O čemu svedoče aktivnosti pozicionih i opozicionih stranaka, od štandova, tribina, do merenja pritiska, podele paketića i cirkuskih predstava. Prema nezvaničnim informacijama izbori za skupštinu grada Beograda, najverovatnije će se održati 10. marta, onako kao zakonski rokovi nalažu. Prosto da se ne poveruje, ali eto beogradska gradska vlast je imala tu sreću da izgura ceo svoj četvorogodišnji mandat , sa čime se ne mogu pohvaliti njihove kolege iz republičke vlasti. Beogradski izbori će predstavljati jednu vrstu velikog testa, kako za vlast tako i za opoziciju. Podsećanja radi pravo glasa u Beogradu na predsedničkim izborima održanim 2. aprila ove godine, imalo je 1.620.072 birača, što predstavlja 24% biračkog tela u Srbiji. Vlast će želeti da po svaku cenu zadrži dobar rezultat i pokaže kako  i dalje ima veliku podršku među građanima, a opozicija će nasto