Ne kaže naš narod bez razloga „Što južnije to tužnije“ no da li je ova izreka opravdana? Pogođena stalnim ekonomskim krizama, nedaćama i promena naša država ne može da se posveti valjanom ekonomskom razvoju, industrija razorena i zaostala ne može da parira modernim industrijama u Evropi, ali ako ne možemo da parirao Evropi industrijski, šta je to što možemo da ponudimo i u čemu možemo da budemo dobri. I ako prirodno najbogatija opština i povoljnim geografskim položajem, opština Kuršumlija spada u red nerazvijenih opština i devastirana područja. Zašto je to tako? Da opština na čijoj se teritoriji nalaze tri banjska lečilišta, prirodni spomenik kakva je Đavolja Varoš, jedno od najvećih šumskih gazdinstava u Srbiji, bude naj-nerazvijenije područje. Mislim da odgovor treba tražiti u samim građanima i osobama koje vrše lokalnu vlast. I ako je prevashodni cilj lokalnih vlasti da brinu o građanima svoje opštine i da se brinu o dobrom kvalitetu života svojih građana, stvar

U poslednje vreme sve je aktuelnija tema „preletanja“ odbornika iz jedne političke partije u drugu. Poslednje tri promene stranačkog dresa desile su se u Zaječaru, Nišu i Brusu, gde su „prebegom“ u vladajuću stranku neki od "preletača" zadržali svoje postojaće pozicije, a neki su se vinuli visoko u nebesa stranačke i javne hijerarhije. Zarad stavljanja nekih sitnih ličnih interesa ili želje za vlašću i karijere u strankama, lokalni parlamenti   više puta u toku četvorogodišnjeg mandanta odbornika budu prefarbani raznim političkim bojama, pa se ne zna koji je odbornik sa koje liste izabran, kojoj stranci sada pripada i čije interese zastupa. Pa se građani sa pravom pitaju kome su oni zapravo dali svoj glas? Ko su zapravo njihovi predstavnici? To pitanje za sada u Srbiji niko nije uspeo da odgonetne, a ja pokušavam da dam svoj predlog kako se mogu smanjiti česti stranački „prebezi“. Kako što sam više puta napominjao, i stalno ću isticati, smatram da je problem u p

Мало се зна, а још м ање помиње да је Краљ Александар Карађорђевић на данашњи дан пре 83 године , свој последњи јавни наступ имао у Прокупљу, приликом освештавања споменика палим Топличанима у ратовима 1912-1918. Тог 9. с ептембра 1934. Краљ Александар је у пратњи Војводе Косте Миловановића-Пећанца, архиепископа пећког, митрополита београдско-карловачког и патријарха српског Варнаве, председника Владе краљевине Југославије Николе Узуновића и многих других државних званичника и угледних званица дошао у Прокупље, у центар округа Топличког, да ода почаст и поклони се страдалим Топличанима у ратовима од 1912 до 1918. и том приликом открије споменик палим Топличанима у ратовима 1912-1918. Према разним списима сматра се да је то био један од највећих догађаја у ондашњој држави. Каже се да је том догађају присуствовало преко 40.000 људи. Након литургије у цркви светог Прокопија, која је у то време обележавала  хиљадугодишњицу  свог постојања, Краљ и званичници праћени ова

Са правом се поставља питање за кога смо гласали на изборима? Јер већина грађана не зна коме је дала свој глас и ко штити њихове интересе у локалним парламентима. Подсетимо да је Локална самоуправа   „ П раво грађана да управљају јавним пословима од непосредног, заједничког и општег интереса за локално становништво, непосредно и преко слободно изабраних представника у јединицама локалне самоуправе, као и право и способност органа локалне самоуправе да, у границама закона, уређују послове и управљају јавним пословима који су у њиховој надлежности и од интереса за локално становништво. Грађани се са правом питају чији интерес штите одборници? Коме они дају свој глас? Узрок проблема треба тражити у накарадном изборном систему какав је код нас. На име законом је прописано да се одборници бирају са изборних листа чији су предлагачи странке или групе грађана на основу пропорцијалног изборног система, правдајући се тиме да се гласови „не би расипали“. Кандидовањем листе и гл