Као што је добро познато 27. јануара по новом или 14. јануара по старом јулијанском календару, обележава се сећање на Светога Саву. На дан када је 1236. године у Трнову испустио своју племениту душу и преселио се у царство небеско.  О Светоме Сави се доста зна и доста писало, његов значај је немерљив за Српску државност, духовност, просвећење, дипломатију.... Због великог значаја и доприноса за Српску културу и просветитељство 27. јануар  се од 1840. године, указом Атанасија Николића ректора тадашњег Крагујевачког лицеја, прославља као школска слава. Оно што се сасвим занемарује и склања од очију јавности, јесте чињеница да се и на дан обележавања и прославе овог великог празника зачеци и стварање средњовековне Српске државе у опште не помињу.  Нарочито се скрива податак да је Стефан Немања стварање своје државе започео на простору данашње Куршумлије и Топлице. Томе у прилог иде и чињеница да је Стефан Немања своје прве задужбине, манастир Свете Богородице и манастир Св

I ako su za 4. mart raspisani izbori za odbornike u skupštini opština Bor, Aranđelovac, Sevojno i Beograd, veliku pažnju privlače izbori za skupštinu grada Beograda. To naravno ne čudi jer u Beogradu pravo glasa ima preko 1.600.000 birača, na poslednjim izborima za predsednika Republike održanim 2.aprila pravo glasa prema podacima RIK-a ( http://www.rik.parlament.gov.rs/izbori-za-predsednika-republike-2017-konacni-2004.php ) imalo je 1.620.072, što predstavlja veoma značajan broj birača, skoro trećinu od ukupnog broja birača u republici Srbiji, ako tome  dodamo i birače u Aranđelovcu, Boru i Sevojnu gde paravo glasa ima  88.245, prema podacima RIK-a ( http://www.rik.parlament.gov.rs/izbori-za-predsednika-republike-2017-konacni-2004.php ), u Srbiji će 4. marta  glasati oko 1.700.000 birača. Ovi izbori su veoma značajni kako za vlast tako i za opoziciju, jer i vlast i opozicija od ovih izbora očekuju dosta. I ako su u prvom planu izbori za skupštinu grada Begrada, i u ostale 3 op

Nije prošlo ni godinu dana od kako su održani polsednji izbori na teritoriji republike Srbije, a to su bili redovni izbori za predsednika Republike Srbije u aprilu 2017. Iako nije prošlo ni godinu dana od poslednjih izbora u javnosti provejava ideja o izborima, ovoga puta vanrednim parlamentarnim izorima. Sa pravom se postavlja pitanje da li su nam novi izbori potrebni i kakve koristi bi imali građani od njih kako u političkom tako i u ekonomskom pogledu? Podsećanja radi poslednji parlamentarni izbori održani su 24. aprila 2016. godine zajedno sa redovnim loklanim izborima u većini opština i gradova u Srbiji. Iako politički nepotrebni, parlamentarni izbori su održani kako bi se zajedno sa lokalnim izborima postigao veći sinergiski efekat kako bi vladajuća koalicija okupljena oko Srpske napredne stranke ostvarila što bolji rezultat u lokalnim sredinama, imajući u vidu da vladajuća stranka u pojedinim opštinama i gradovima, ima izuzetno loše lokalno stranačko rukovodstvo.

Заборављени Српски средњи век, испливао је у први план након емитовања прве ТВ историјске драме „Немањићи – рађање краљевине“. Серија је изазвала велику пажњу јавности, историчара и осталих интересената. Оно што сам поменуо у предходном блогу  Рађање Немањине краљевине у топличком и косаничком крају а што је историјски познато, јесте чињеница да је Стефан Немања ујединитељ и зачетник Српске државности и оснивач династије Немањића,   као удеони кнез своју владавину започео у околини данашње Куршумлије, а тадашње Топлице. Сагледавајући тадашње околности, Немања је увидео да духовност и државност представљају стуб сваке државе. Имајући на уму све прилике и неприлике тадашњег времена,   одлучио је да на територији којом је управљао започне уздизање српске духовности и државности. Па је тако Немања 1159 отпочео изградњу манастира посвећеног Светој Богородици на веома животописном месту, на ушћу Косанице у Топлицу. Остаци манастира Свете Богородице Прича се да је после