„Цела је Србија у грозничавом узбуђењу дочекала вест о мобилизацији и исто вече када је она објављена, цео народ је похрлио ка својим зборним местима“, овако је записао и сторичар и сведок догађаја мобилизације на почетаку Првог балканског рата, Станоје Станојевић.   Први балкански рат је био само увод кроз страдања и херојства једног народа која ће започети 1912. године и трајати до 1918. године. Тог 17. септембра (по старом календару) или 30. септембра по новом, одлуку о општој мобилизацији српске војске потписали су краљ Петар I Карађорђевић и тадашњи министар војни, ђенерал Радомир Путник. Народ је уз игру и песму дочекао ову вест и кренуо ка својим зборним местима, припремајући се тако да крене у ослобођења „Старе Србије“ од Турака, „да се ослободе браћа, која су тамо преко границе годинама чамила у ропству“, говорило се у народу . Вест о почетку мобилизације спремно је дочекана у Топлици, звуци црквених звона, сеоских клепетала и војничких труба одјекивала долином ...

Последњи догађаји у Републици Српској и на Косову и Метохији показују да се српском народу систематски ускраћује елементарно демократско право, право на избор У Републици Српској председнику, изабраном на легитиман и демократски начин, оспорава се мандат уз образложење да не поштује налоге нелегитимног и нелегалног такозваног високог представника Кристијана Шмита. Реч је о човеку који се на територији Босне и Херцеговине налази без одлуке Савета безбедности УН и који намеће своју самовољу и интересе оних који желе да дестабилизују регион. Покушај одузимања мандата легално изабраном представнику српског народа представља директно подривање суверенитета и воље грађана. Истовремено, на Косову и Метохији једној од листа која заступа интересе српског народа у јужној српској покрајини оспорава се право учешћа на локалним изборима и могућност да има своје кандидате. То практично значи да се Србима ускраћује право на политичко представљање и институционалну борбу за своје интересе. Да ли је то...

Председник Извршног одбора Народне странке Никола Драговић изјавио је да би у оквиру најављених уставних промена требало смањити број народних посланика у Народној скупштини са садашњих 250 на 168. „Србија је земља са нешто више од шест и по милиона становника и не постоји никакво оправдање да има чак 250 посланика. Тај број је апсолутно непримерен величини, потребама и институционалним капацитетима наше државе. Компаративн ом анализ ом са државама сличним нашој, долази се до закључка да би оптималан број посланика у наш ој Скупштини био 168“, истакао је Драговић. Он је додао да би у оквиру тог броја требало обезбедити и три гарантована места за представнике дијаспоре, како би се глас наших људи из расејања чуо у матичној земљи и како би се ојачала веза између матице и дијаспоре. „Смањење броја посланика допринело би не само већој ефикасности и одговорности у раду парламента, већ и значајним уштедама у буџету. Средства која би се тиме уштедела могла би бити преусмерена у ра...

У времену глобализације, дигитализације и четврте индустријске револуције, када се цео свет сели у мегалополисе и виртуелне просторе, српско село остаје један од последњих бедема очувања нашег идентитета, традиције и државности. Нажалост, данас се српска села све више празне, остају пуста и запостављена, иако су од кључног значаја за опстанак нашег народа и државе. Српски сељак није само произвођач хране , он је чувар обичаја, језика, породичних вредности и културног наслеђа. Он је жива веза са прецима, али и темељ будућности. Управо на српском селу и данас опстају вредности које су вековима грађене: честитост, поштовање, слободарски дух и вера у правду. Без села нема ни народа, јер без корена дрво не може да опстане. Данашње село не сме бити заборављено. Оно мора бити развијано, инфраструктурно повезано, дигитализовано и модернизовано , али тако да не изгуби своју душу. Неопходно је створити услове да људи остану и опстану, да се врате, да на својој земљи граде живот и породицу, ...

Почетак „округлог стола“ о ревизији бирачког списка, организованог са унапред одабраним политичким актерима, представља недовољан и површан корак ка обезбеђивању бољих изборних услова у Србији. Председник Извршног одбора Народне странке Никола Драговић изјавио је да је јучерашњи скуп дела опозиционих странака и представника невладиног сектора на тему ревизије Јединственог бирачког списка само један у низу симболичних потеза који не могу довести до суштинских промена у изборном процесу. „ Измене Закона о јединственом бирачком списку имају смисла само ако су део свеобухватне изборне реформе. Апсурдно је фокусирати се искључиво на списак, док све остало у изборном процесу остаје исто. Подједнако је неозбиљно организовати тзв. „округли сто“ без учешћа већине релевантних политичких актера – и власти и опозиције “ поручио је Драговић. Он је истакао потребу за организовањем истински инклузивног дијалога, уз учешће свих политичких страна и стручне јавности, како би се отворила тема целок...

На данашњи дан, 17. јула 1918. године, у Јекатеринбургу, рукама бољшевичких џелата угашен је живот последњег руског цара Николаја ИИ, његове супруге Александре, њихових петоро деце: Олге, Татјане, Марије, Анастасије и Алексеја,  као и њихових најоданијих слугу.  Портрет царске породице Романов   Без суда. Без милости. Без трунке човечности. У подруму једне куће, извршен је злочин који ниједна епоха, ниједна идеологија не може оправдати. Комунисти нису устукнули пред невиношћу деце, пред молитвом царице... Зверски су убијени и искасапљеним само зато што су били симбол једне вере, једне традиције, једног поретка који се супротстављао комунистичком безбожништву и анархизму. Њихова тела су раскомадана, поливена киселином и закопана на тајној локацији како би се затро траг свега онога што је ова породица предстаљала не само за Русију већ за читав свет. Породица Романов је својим страдањем постала симбол мучеништва, духовне победе и отпора злу. Руска православна црква их је кан...